Њиме су прописани општи услови за безбедност хране и хране за животиње, обавезе и одговорности субјеката у пословању храном (СПХ), систем брзог обавештавања и узбуњивања, хитне мере и управљање кризним ситуацијама и општи услови хигијене и квалитета хране и хране за животиње. Такође, Законом су створени услови за стратешко управљање у области безбедности хране и хране за животиње и бољу организацију система службених контрола координацијом надлежних инспекција. Општи захтеви Закона о безбедности хране прописују да храна/храна за животиње која није безбедна, не сме бити стављена у промет, затим прописује основне захтеве за означавање производа и дефинише одговорност СПХ, смештајући је по први пут у руке правних и физичких лица која раде у индустрији хране, док је мониторинг и контрола у рукама државних органа. Сваки СПХ је дужан да брине о безбедности хране. У случају када храна није више под непосредном контролом субјекта, а он основано сумња или утврди да је у било којој фази производње, прераде и промета нарушена безбедност хране, дужан је да одмах покрене поступак повлачења те хране из промета и о томе обавести државне органе. Законске одредбе разрађене су низом других подзаконских прописа који детаљније дефинишу поменуте услове (Правилници, Водичи и сл.)

Заштита интереса потрошача је основно начело система безбедности хране које одређује да интерес потрошача мора да се обезбеди до највишег нивоа заштите и да су сви СПХ дужни да потрошачу обезбеде информације које дају могућност избора производа, на начин који их неће довести у заблуду у погледу састава, својстава и намене производа.

Принцип анализе ризика, принцип следљивости и принцип транспарентности су основни принципи новог концепта безбедности хране. Анализа ризика је принцип који је преузет од kомисијe Codex Alimentarius (Комисија је тело основано 1961. од стране Уједињених нација, тј. организације УН за пољопривреду и храни – ФАО), а који чине три компоненте: • процена ризика, • управљање ризиком и • комуникација о ризику.

Процена ризика је научни процес који има за циљ идентификацију микробиолошких, хемијских и физичких опасности, њихову карактеризацију, одређивање изложености ризику, као и карактеризацију ризика. У том смислу у обзир се узимају расположиви научни докази и мишљења Стручног савета за процену ризика у области безбедности хране, који оснива Министарство надлежно за послове пољопривреде. У управљању ризиком се примењује начело предострожности када се након процене расположивих информација утврди да постоји могућност штетног деловања на здравље, а нема довољно научних података за објективну процену ризика, због чега мере по овом основу морају да буду разумно ограничене и ревидиране у одређеном року. Комуникација о ризику подразумева размену података и мишљења између заинтересованих страна (надлежних за процену и управљање ризицима, СПХ, потрошача, академских кругова и др. ) током анализе ризика.

Следљивост подразумева да сви учесници у ланцу, у свим фазама производње, прераде и дистрибуције хране идентификују сваког субјекта од којег добављају сировине или производе и субјекта, односно, субјекте које даље снабдевају. Ово је значајно за ефикасан превентивни приступ безбедности хране, добру координацију између субјеката система и управљање могућим ризицима. Регистровање свих СПХ уписом у Централни регистар објеката је основ за могућност следљивости. У том смислу Закон прописује да се производњом и прометом хране и хране за животиње може бавити само лице и предузетник регистрован за ту делатност, уписом у Централни регистар објеката. Принцип транспарантности подразумева правовремено информисање јавности о евентуалним ризицима и предузетим мерама, тј. доступност информација јавности о Закону о безбедности хране. Једна од новина која проистиче из новог приступа је систем брзог обавештавања који је настао као одговор на бројне кризне ситуације у прошлости, а који има за циљ дистрибуцију информација о инцидентима и кризним ситуацијама у вези са храном. Систем успостављен Законом о безбедности хране је компатибилан оном који функционише у Европској унији (RASSF – Rapid Food and Feed Safety Alerts), уз могућност да и треће земље буду његов део. Суштина овог система је обавезна нотификација у случају директног или индиректног ризика за здравље људи која се упућује свим чланицама система. У том случају се обавештавају потрошачи и предузимају мере за отклањање ризика. Осим тога, постоји могућност увођења хитних мера у случају велике опасности по здравље, које обухватају и повлачење производа са тржишта. Управљање кризном ситуацијом на територији Републике Србије врши се у складу са начелом предострожности, а на основу Програма управљања кризним ситуацијама који доноси Влада и посебног плана, зависно од врсте ризика.

Дирекција за националне референтне лабораторије (Национална референтна лабораторија) као орган у саставу Министарства надлежног за послове пољопривреде води систем Лабораторија у вези безбедности хране. Члан 19 став 1 Закона о изменама и допунама Закона о безбедности хране (Службени гласник РС, број 17/19) прописује да Национална референтна лабораторија “обавља послове у области безбедности хране, контрола квалитета и безбедности млека и испитивања забрањених, недозвољених, штетних и непожељних супстанци у храни и храни за животиње, здравља биља, семена и садног материјала и банке биљних гена” Надлежности – Надлежност по питању безбедности хране је у Републици Србији додељена Министарству надлежном за послове пољопривреде као централном органу за безбедност хране и Министарству надлежном за послове здравља. У Министарству надлежном за послове пољопривреде надлежност је подељена између Управе за ветерину, Управе за заштиту биља и Сектора пољопривредне инспекције.

Управу за ветерину чине:
• Ветеринарска инспекција која је одговорна за храну животињског порекла (за примарну производњу; прераду и промет на велико; контролу промета свежег меса, млека, јаја, меда, рибе; мешовиту храну).
• Гранична ветеринарска инспекција која је надлежна за увоз, извоз и провоз хране анималног порекла, мешовите хране и генетски модификоване (ГМО) хране за животиње.
• Ветеринарска инспекција за храну за животиње надлежна је за производњу, прераду и промет на велико, као и за увоз и провоз.

Управу за заштиту биља чини Фитосанитарна инспекција која је одговорна за: примарну производњу хране биљног порекла; примарне пољопривредне производе у извозу, увозу и провозу; прехрамбене производе биљног порекла у извозу, увозу и провозу; мешовиту храну у извозу, увозу и провозу; сву ГМО храну у производњи, преради и дистрибуцији.

Пољопривредни инспектори Сектора пољопривредне инспекције су надлежни за храну биљног и мешовитог порекла у производњи, преради и промету на велико, укључујући и вино, алкохолна и безалкохолна пића; вино у извозу.

Министарство здравља је преко Санитарне инспекције надлежно за: нову храну, дијететске производе, инфант формуле, дијететске суплементе; со за људску исхрану; производњу адитива, арома и ензима неанималног порекла; воду за пиће у оригиналном паковању и за јавну потрошњу; материјала са којима храна долази у контакт.

Одговорност СПХ – Сви СПХ су у погледу хигијене хране у обавези да успостава систем самоконтроле, тј. систем за осигурање безбедности хране у сваком објекту, у складу са принципима добре произвођачке и хигијенске праксе и анализе опасности и критичних контролних тачака (ХАЦЦП), уз опште правило да сваки субјекат мора да испуњава прописане услове за хигијену хране.